MAJČINO PISMO

Mama Irma

Joj, mene joj, sinko, moj što si to učinio meni na sramotu! Ja ti ne znam i ne mogu pomoći. Za sve si sam sebi kriv. Bio si dobar dečko i išao si u crkvu, u školu, marljivo radio i u svemu bio poslušan. Što me mučiš ovako bolesnu? 

Znaš i sam kakav ti je bio otac, alkoholičar i ništa drugo. Često sam ga molila da prestane pit. I ti si mu govorio: "Tata prestani piti i budi dobar, pa će sve biti u redu." 

Da, tako je bilo prije deset godina, možda i duže. I ne samo što tvoj otac nije poslušao moje molitve i tvoje riječi, nego si i ti pošao njegovim stopama. Iako to nije bilo često, kad si bio pijan ili pripit, samo si bio veseo i smijao si se bez razloga. Za posao te nije bilo briga. A kako je bilo meni, to samo ja znam. 

Uvijek sam ti praštala znajući za tvoju siromašnu i tužnu mladost, dok za tvoga pokojnog oca nemam ni malo razumijevanja. Dok je bio trijezan, samo je šutio i katkad nešto radio, a pod utjecajem alkohola.... samo svađe, kletve i uvrede. 

Eto, to je moj život s tvojim ocem. Danas kad si i ti "zaglibio" u alkohol, moraš se izliječiti i biti dobar, bar dok sam ja živa. 
Ništa ti više ne mogu reći, osim da me poslušaš i okaniš se pića, za tvoje zdravlje i dobro.