IZ DJEČJEG VRTIĆA O PUŠENJU

Ova zbirka izjava djece pete i šeste godine života nastala je tijekom jednogodišnje primjene programa primarne prevencije ovisnosti u našem vrtiću. 

Začudnom jednostavnošću djeca su iskazala svoje autentično viđenje i neovisno tumačenje raznovrsnih pojavnosti svijeta i života.

Uvriježeno je mišljenje da mudrost dolazi s iskustvom i da mladi uče od starijih. No, ove nas biserne dječje misli vraćaju na sam vrutak života i obvezuju da ih prihvatimo ne samo kao zgodne poruke nego kao vrijedne pouke ljubavi, istine i pravde.

• Vidio sam djecu kako puše i piju. To je loše. Oni neće rasti.

• Pluća su im crna i tu ima jedan rak.

• Ja sam uzeo tati cigarete i popušio. Nije mi ništa rekao.

• Ja ne bih pušio jer sam mali.

• Ne smiju djeca pušiti da ne umru, razboljeli bi se.

• Ni kavu ne smiješ piti, samo bijelu, da ti ne naraste rep.

• I rogovi, ali samo djeci.

• Jabuke u trbuh donose zdravlje, a cigarete bolest.

• Ali moja jabuka ima crva…Bljak.

• Kad idem s mamom kod doktora ili nekamo da nešto napravimo, vidim onaj znak. Mama mi je rekla da to znači da se ne smije pušiti. To je dobro, ali zašto to ne može biti i vani? Tu se igramo, šećemo, a neki ljudi puše vani i zagađuju zrak.

• Ako pušiš, oko tebe je dim. On jako smrdi i bijele je boje. Od cigareta ljudi jako kašlju pa su bolesni. U cigaretama su "opasni" koji, kad pušiš, idu u tvoja pluća i grlo. Onaj dim što pušeš van, putuje po zraku i ide u nos drugim ljudima. Onda njih svrbi nos i kišu. Kad kišeš, nešto ti je u nosu. To su sigurno oni "opasni" iz cigarete.

• Dok je tata pušio, zdrobio sam mu cigaretu u pepeljaru.

• Ja bih cigaretu bacio proć i nategnuo bih ga za uši da ne puši.

• Cigareta je opasna. Ja sam se opekao na tatinu cigaretu.