Petak je bio metak

Ajde bar sam nešto napravila kako sam zamislila. Ne pijem 3 tbl, već 2 tbl Subutexa dnevno, ali ih pijem svaki dan. Ono što sada radim je da povećavam razmake između popijenih tableta - tako sam npr. jučer popila u 8 ujutro, a danas u 16 sati. 'Polako, kaže Doc. Radi što veće razmake i napravit ćeš i to da ih piješ svaki drugi dan. Kud uvijek žuriš?!' Žurim, naravno da žurim...što prije prestati. Jer me ovo vraća unazad. Jer mi je ovo šamarčina koja boli više od ičega. No, kako je tako je, i iz svoje kože nemogu izletiti. Ali, barem mogu biti normalna, obavljati stvari, razmišljati, što na drugim pilsevima nisam mogla.

Jučer sam imala jutarnju jurnjavu. Dizanje u pol 8, pa onda kupaona, sređivanje, jurnjava s jednog na drugi kraj grada, pa kod doktorice po uputnicu za kontrolu kod kirurga, pa obavi ovo, ono, onda još po recept i 10-minutni razgovor kod Doca. Spuštala sam se prema izlazu, jer me Najdraži opet čekao u autu (sreća moja), kad zove on i pita 'Jesi gotova?!'. Rekoh 'Jesam, ali idem vidjet kakva je gužva na kirurgiji pa da obavim i kontrolu kod kirurga, kad sam već tu'. Nije mu baš bilo drago, ali rekao je da odem provjerit iako je on bio za opciju da odem u ponedjeljak. Ulazim unutra, prvo me ošinuo smrad i zagušljivost ambulante na kirurgiji, pogledam na ploču i piše da mi doktorica prima pacijente do 10 sati - pomislih sranje! Pitam sestru na šalteru, kaže ona 'Radi doktorica, ima dosta naručenih (naručenih?!), samo odite tamo pred njenu ambulantu'. Pokucam ja na vrata ambulante, otvori mi mlada ljubazna sestra, ja joj objsnim zašto sam došla i kaže ona 'A pričekajte malo, evo dolazi doktorica sa odjela, primit će vas prvu, operirani imaju prednost'. Za 10 min evo doktorice, sestra me odmah zove unutra, ja se počela skidat, doktorica kaže 'Ma nemorate se skidat, dajte da vidim...aha, super...to je to, nemorate više dolazit na kontrole. Gotovi ste.' Izlazim van nakon 3 minute, svi me gledaju, naravno nakon početnog gunđanja o tome kako idem preko reda i pitaju - 'Kaj ste već gotovi?!' Kimnula sam glavom, nazvala Najdražeg da se spusti po mene, uletila u auto i samo mu rekla - 'E da smo se zbog ovog dizali i gužvali po gradu u ponedjeljak ujutro, objesio bi me. Bila sam unutra 3 minute i samo je pogledala šavove.' Zapalila sam cigaretu i krenuli smo doma. Bilo je podne, a ja sam toga jutra obavila brdo stvari u najkraćem mogućem vremenskom periodu. Ne sjećam se kada sam zadnji puta rješila toliko stvari tako brzo i da je sve ispalo onako kako je trebalo. Osjećala sam se super...