Kontrolna točka br.1

Opet buđenje u 6. Navikavam se da ću uskoro postat radni narod. A svaka baba-žena zna kolko joj treba da ujutro provede u kupaoni, našminka svoje krasne podočnjake i ostatak svog odraza u ogledalu.
No, s obzirom da ja još nisam stupila među gore spomenute i da se još borim sa svojim krizama, pametnije mi da se držim toga. Prekjučer bijah kod svog dokija, ja ga tako od milja zovem, lijepo mi sve dogovorili, popričali, čak sam dobila i savjet za pileću juhicu jer nisam baš za neku hranu u ovom razdoblju. Moj dragi je bio zajedno samnom, da i on dobije instrukcije jer on nikad drogu tako nije. Btw dobio je slom živaca od faca gore i njihovih priča, deračine, nekulture i tako to. Ja jesam bila jedna od tih faca, ali ovo - katastrofa...Nikada nisam povisila glas na nekoga, a kamoli na nekog doktora. A moj doki je tako ponosan što ja napravila 'cut'. Sav mi je bio onak hepi, osmjeh na licu, a ja još ponosnija. Online savjetovanje se nastavlja...E da, zaboravih, pa danas je 11-ti dan bez hepova. Jupi di da :)