OVISNIČKA PRIČA
Kamera? Spremni? Tri, dva, jedan...
Prije mi je to bilo ludilo, brale. A onda sam skužijo da sam teški
ovisnik i da sam si zasra život. Zato sam i odlučijo ovu svoju tešku
ovisničku priču javno ispričat. To da drugi ne ponove moju grešku i isto si
ne zaseru život. Samo oni koji su prošli pakao ovisnosti znaju šta je pakao
ovisnosti! Četri puta sam pokušao samoubojstvo. Svaki put je završilo kao sa
Mišom K. Roditelji su mi ispalili na živce od brige i nesreće. Onda sam se
pitao - brale, di će ovo završit? Sad sam već šes mjeseci kod sestre
Bernardice u komuni. Svakih dva sata molitva, a za ručak i večeru juhica od
povrća. Vjerujem da ću se skinit. Ako se ne skinem, brale, opet ću dignit
ruku na sebe. Poručivam svim mladima da je ovisnost teški užas i društveno
zlo. Ja se nadam da ću postat drugi čovjek kad se skinem. Onda ću postat kao
mnogi drugi mladići mojih godina. Samo sad mi je još totalna furka. Noću se
znojim i sanjam piz...
Rez! Rez! Idemo sad iz drugog rakursa. Kamera? Spremni? Tri, dva, jedan...
Mama i tata su mi takođe bivši teški ovisnici. Oni su me i uveli u pakao
ovisnosti. Još kao sasvim malo djete gledao sam ih kako se navlače. Prvo su
uzimali svaki po piz triput tjedno. Onda su se počeli zajednički fiksat
svaki dan. Koja je to familija bila, brale! Prvi put su mi dali da probam
piz sa dvije i po godine. Bijo je to piz lešo teletine. Kad sam rekao sestri
Bernardici da sam sa manje od tri godine bijo navučen u pakao ovisnosti ona
je ispalila na živce. Sa sedam godina već sam redovito uzimao po najmanje
jedan piz dnevno. Najčešće bi to radijo skupa sa roditeljima. Samo isto bi
znao i sam se nafurat kad bi našao dopa u stanu. Iako najluđe mi je bilo kad
bi zajedno cjela familija bila na tripu. Tata bi poslje dobrog piza rutao i
onda bi se svi smijali. Tad još nisam znao da ću tek kad nestane piza skužit
u kakvi sam pakao upao i kakva je to tragedija postat ovisnik...
Rez! Rez! Prva liga! Ajmo sad kamera u kontralihtu! Pričvrsti mu mikrofon!
Tata je prvo kupovao piz od svoje plaće. On je donosio doma najmanje po
jedan piz dnevno. To je najčešće bijo piz govedine ili junetine. Samo isto
se nismo žalili ni kad bi bijo u điru piz prasetine ili suvih rebaraca. Kad
bi tata nabavijo piz mlade janjetine onda bi to bila fešta za obitelj. Onda
smo se mi znali drogirat i popodne i naveče. Samo onda je tata ostao bez
posla. Onda smo neko vrjeme kupovali piza i dopa od mamine plaće. Samo onda
je i mami riknila firma. Onda smo mi prešli na po jedan piz tjedno. To je
bila koma i užas. Svi smo noću sanjali pizove na lešo i na rešo. Onda je
poslje totalno nestalo đengi za drogerašenje. Mama i tata su prvo prodali
sve živo i neživo iz kuće. Tako smo ostali bez televizora i regala i veš
mašine. Ustvari su ostali samo lusteri i katrige. To se sve potrošilo na
drogu i na ovisnost. Onda je poslje mama išla prosit u mesarnicu preko puta.
Ona je mesara pitala: "Može li piz teletine na dug? Mali mi je u krizi!"
Samo mesar je nju izbacijo iz dućana. Mama je doma plakala i rekla je da
više nikad od sebe neće pravit ovisničku štracu...
Rez! Rez! Okej, idemo sad iz donjeg rakursa! Kamera? Ton? Tri, dva,
jedan...
Mama i tata su se uspili skinit sa dopa. Skidali su se pola godine uz
pomoću kupusa i kumplira na lešo. Isto im je pomogao i doktor Sakoman. Samo
ja se nisam uspijo skinit. Možda sam ja bijo jače navučen jer pošto sam
mlađi od tate i mame. Onda sam uletijo u kriminalni đir. Sa drugom ekipom
ovisnicima iz ulice prvo smo obijali samoposluge. Tamo smo mažnjavali mesne
nareske i pakovana krilca od kokoši. Onda sam, brale, došao u fazu da ubiću
nekog za jedan piz pancete ili šunkarice. Tako je uletila tragedija u kuću.
Mama i tata nisu više mogli živit od pandurije koja je me stalno tražila.
Onda sam im rekao: vodite me, ne mogu više ovako živit, ovo je pakao
ovisnosti! Onda su me spakovali u komunu od sestre Bernardice. Mama je
mahala sa bjelim šudarićom. Sad brojim krunicu i molim boga da se skinem. Ne
bi nikome poželijo da prođe komu kakvu sam ja prošao...
Rez! Rez! Sad idemo kadar u totalu! Pozadinu, oću široku pozadinu!
Prošlog tjedna došao sam u posjetu kući mami i tati. Gledao sam sa
prozora moju staru ulicu. Preko puta su radnici Mesoprometa štrajkali. Oni
su mahali transparentima i drečali su da nekog će zaklat. Vikali su da zbog
lupeškog poslovodstva moraće zatvorit mesarnice. Onda je mama unišla u sobu
i pitala je da kakva je to buka vanka. Ja sam rekao: "Ništa novo! Obračun
dilera!"
Robi K. 22. veljače 1999.
Kamera? Spremni? Tri, dva, jedan...
Kamera? Spremni? Tri, dva jedan...
Šalje: Zhilla
Poslano: 08. srpanj 2000 19:47
Predmet: ovisnicka prica
(preneseno s news grupe hr.alt.drugs)