SAT, 05 NOV 1994 20:08:32 GMT
Narkomanija kao epidemijaAIM, Beograd.
Ranih pedesetih, decu iz finih porodica plasili su da ce, ne budu li poslusna, proci kao Bakarusa, fatalno lepa zena rodom iz Bijelog Polja koja je krstarila Evropom sa problematicnim momcima i drogirala se tinkturom opijuma. Kao "prvoborac" narkoman , usla je i u jedan roman, a potom na mesno groblje.
Kasnih sezdesetih, u podrumu u Ruzveltovoj broj 27, umro je prvi overdozirani, Menzanin. Tada je Beograd jos bio tranzitno mesto za drogu, znao je samo za opijum, a malobrojni narkomani, Vampir, Zuca i Suja kupovali su ga ispred hotela "Slavija". Heroin, andjeoski prah, tek je ulazio u modu, trazio svoj put iz Pakistana i Turske, preko Beograda ka Evropi, a ovde prodavan u malim kolicinama, tek da narkodiler pokrije putne troskove. Sredinom osamdesetih malobrojni beogradski heroinomani donose iz Istambula boksove cigareta "filovane" heroinom, za svoje potrebe i da se tek malo zaradi. Pakistanci tada pocinju da osvajaju Beograd i prodaju gram za 200 maraka. Pa ipak, droga jos ima ukus ekskluzive i atrakcije. "Nebeski jahaci", ljudi na heroinu, cija je deviza "umrimo mladi i lepi", dozivljavaju tada sebe kao naslednike hipi-pokreta, posebne, kreativne, iznad jalove socrealisticke stvarnosti. Hasis i marihuanu u gimnazijske klupe donose samo deca diplomata, kao statusni simbol.
Danas, Beograd deli sudbinu Moskve. Po ponudi i jevtinoci, slazu se strucnjaci, ova dva grada su svetski rekorderi. Sturcnjaci danas procenjuju da se Srbija suocava sa epidemijom neinfektivnog tipa. Po saznanjima beogradskog SUP-a, od pocetka godine zbog upotreba droge umrlo je 27 osoba, ali je taj broj veci, ako se uzmu u obzir i oni koji su umrli od raznih infekcija nastalih kao posledica drogiranja. Po recima profesora doktora Milutina Nenadovica, upravnika Zavoda za lecenje bolesti zavisnosti, u Beogradu u ovom trenutku ima oko 20.000 narkomana, u Srbiji - 30.000. Godine koje dolaze zastrasuju. Narkomanija nije svojstvena samo Beogradu. Kako NIN objavljuje, nedavno je u Obrenovcu, malom gradicu u neposrednoj blizini Beograda, od prekomerne doze umro devetnaestogodisnjak, a veruje se da u gradu postoji jos oko 400 narkomana. Iluzija o narkomaniji kao nevolji bogatih, nestala je kao mehur od sapunice. Narkoticima pribegavaju univerzitetski profesori, pripadnici "nove klase" koju je iznedrio rat, ili deca iz siromasnih radnickih naselja.
- Postalo je otmeno u poslovnom svetu da se ima Bos-ovo odelo, roleks na ruci, pejdzer, a u dzepu nekoliko cigareta marihuane - kaze cetrdesetogodisnji ekonomista V. P. - "Duva" se u diskotekama, restoranima, na poslovnim ruckovima. To vise nije, kao nekad, ekskluzivnost, vec dnevna zabava. Marihuana se gaji na terasama kao "domacica". Na potezu od restorana "Mazestik" do "Konja" bar na pet mesta se moze kupiti trava, a ima je i kod "Grcke kraljice." I preprodaja trave sada lici na obicne poslove "valjanja" televizora, cigareta, ili benzina.
Nas sagovornik je imao sedamnaest godina kada je krenuo sa iglom, "ufiksao" se desetak puta, poslednji put pre dvadeset godina, kada je skoro umro. Posle toga, povremeno uzima "travu", bez strasti, kad ga ponude. Njegovi drugovi iz tih vremena su odavno mrtvi.
- Nisam se zarekao da necu vise nikad. Jednostavno, nisam tip ovisnika. Verujem da tip ovisnika u sebi nosi bazicnu nesigurnost i emotivnu glad. Pitanje je samo sta ce da odabere. Hranu, alkohol, neku drugu osobu, ili narkotik - dodaje.
A emotivne gladi i apsolutne nesigurnosti u proteklim godinama na ovim prostorima nije nedostajalo. Sankcije i rat su donele pravi narkomanski "bum". Put sa Istoka prekida se sada u Beogradu. Mnogi veruju da se i neki pripadnici UNPROFOR-a , koji se nalaze na granicama zemlje, bave ovim poslom, jer narkodil garantuje ekstra profit kome je tesko odoleti.
Jedan gram heroina moze se kupiti u Beogradu za 25 maraka, kaze profesor Nenadovic, pozivajuci se na tvrdnje svojih pacijenata, a to podmiruje cetvorodnevnu potrebu (prosecna cena na evropskom trzistu iznosi oko 200 maraka, za gram). Gram hasisa u Beogradu ne prelazi deset maraka, a marihuana se moze nabaviti i za tri marke. Jugoslovenski zakon koji regulise trgovinu narkoticima jedan je od najliberalnijih u svetu. Posedovanje narkotika kaznjava se zatvorom do 60 dana. Poznata je poslovica narkotrgovaca sa Istoka: "Ako vec Alah zeli da "padnem ", neka se to onda desi u Jugoslaviji".
Narasla narkomanska populacija unutar sebe se raslojila. Odvojila se kokainska grupa, sastavljena od pripadnika srpske "nove klase" koji za gram belog praha mogu da daju 200 maraka. A potom da prosetaju do Los Andjelosa, gde plasticni hirurg jugoslovenskog porekla stice slavu operisuci sluznicu nosa. Poznato je da prirodni put kokaina nikad nije isao preko Jugoslavije, a njegova prisutnost recito govori o tome da je Beograd postao zanimljivo trziste.
Kanabinoli, marihuana i hasis, usli su u skolske klupe. I dok novine pisu o decijim igrama sa lepkom, lakovima i sprejovima, saznanja do kojih su dosli u Zavodu za lecenje bolesti zavisnosti govore nesto sasvim drugo.
- Marihuana je u takvoj ekspanziji da je u ovom momentu koriste vec deca u petom, ili sestom razredu osnovne skole. Poslednja dva meseca, dve trecine nasih nocnih intervencije, u hitnim slucajevima, odnose se na trovanje marihuanom u halucinatornom sindromu. Mnogo vise je otrovanih marihuanom nego opijatima, a kanabinolska narkomanija pomera se ka desetoj godini zivota. Heroinoman se postajalo nekad sa 20 ili 25 godina, sada je ta granica pomerena ka adolescenciji, cetrnaestoj i petnaestoj godini. Kod nas se jos uvek govori o lakim i teskim drogama, mada ja ne pravim tu razliku - kaze dr Nenadovic. - Narkoman, bilo koju drogu da zloupotrebljava, vec posle pet do deset godina trpi teska ostecenja tkiva, tako da se globalna demencije, ili izlapelost, srece kod ljudi od dvadeset godina.
Beogradom kruzi u ovom trenutku i veca grupa narkomana, koju su na ovim prostorima "kreirali" lekari. Rec je o bivsim heroinomanima, koji su leceni metadonima i koji su danas ovisnici od ove sinteticke i opasne droge. Kada je, pre sedam godina, osnovan pomenuti Zavod, krenulo se u masovno "lecenje" metadonima, a ubrzo se pokazalo da je to uspesno taman koliko bi bilo uspesno lecenje alkoholicara, kome lekar prepisuje dnevno dve boce votke, a zabranjuje mu da udje u kafanu. Dosadasnje iskustvo pokazuje da niko nije uspeo da se izleci. Od 500 narkomana koliko je u Zavodu do sada tretirano, 200 je umrlo. Prakticno samo oni, na metadonu, koriste lekarske usluge. I dok covek na heroinu pravi ponekad prirodne duze pauze, metadon se mora uzimati redovno.
- Svakodnevno su trovani visokim dozama, sada pokusavamo da ih sa metadona skinemo, a to je mnogo teze. Prvi put od januara ove godine novopristiglima, a njih je 160, ne nudimo metadon. Od 280 zavisnika od metadona, cak 232 osobe su zarazene HIV virusom. Na pocetku rada Zavoda, virus je bio prisutan u 20 odsto slucajeva, sada u 80 odsto slucajeva - sumira medicinski neuspeh profesor Nenadovic, cija fizioloska istrazivanja pokusavaju da dokazu promenu u nacinu rada neurona u mozgu mladih generacija. Rezultati ga nagone da poveruje da uzroke ovisnosti ne treba traziti samo u raspadnutoj porodici i nezainteresovanom drustvu, vec mnogo dublje, u biohemijskim poremecajima u mozgu.
Ako su nekad narkomani imali osecaj posebnosti, kao eksluzivci, danas prosecan narkoman ne pokusava da bude Hendriks ili Dzenis Dzoplin. Obeznadjen, bez jasnog cilja, napusta skolu ili posao, spava danju, "uziva" nocu. I ide iz pljacke u pljacku da obezbedi jos jedan "dop".
Prema podacima prikupljenim od januara ove godine u Odeljenju za suzbijanje krijumcarenja i narkomanije u SUP Beograd, medju 276 punoletnih osoba protiv kojih su podnete krivicne prijave nasla su se 26 zavisnika, medju 142 maloletna prestupnika bilo je 24 narkomana. Takodje, u grupi od 28 maloletnika koji su pocinili slozenija krivicna dela, bilo je cak 18 narkomana. Od pocetka godine su radnici SUP-a ( NIN objavljuje da na suzbijanju droge u Beogradu rade svega cetiri policajca) zaplenili oko pet kilograma heroina, 85 grama kokaina, kilogram i po hasisa i 50 kilograma marihuane, kao i manje kolicine LSD - a i nekih drugih sintetickih droga.
Kada je poceo rat, citava vojska beogradskih narkomana koja je vec imala niz kriminalnih prestupa iza sebe pozurila je na front.
- Isticali su svoj patriotizam, kao dobrovoljci, ali su po povratku tvrdili da su razocarani, da su ih drugovi prevarili i da su ocekivali drogu u izobilju. Mada, sudeci po njihovim pricama, trgovalo se i kralo na veliko. Sada priznaju da vise nemaju razloga za odlazak na front, jer je droga stigla ovde - kaze profesor Nenadovic.
Najzad, bilo bi nepravedno izostaviti brojne narkomane - ratnike, koje je iznedrio front. Njima je droga postala neophodna proteza za stvarnost, za laksi opstanak u njoj. Covek koji je dve i po godine proveo na ratistu, prvo u Hrvatskoj, potom u Bosni, sada ima tikove, trza se, cini mu se da ga svi proganjaju. Kaze: " Probao sam sve. I alkohol, i LSD i "koku". U pocetku me je opustalo, sada vise nista ne moze da me smiri."
Gordana Igric